Stefan Ignjatović dolazi iz Srbije. Ima 17 godina i standardni je prvotimac FK «Budućnost» Krušik (Valjevo), člana trećeg najjačeg ranga srpskog i takođe je jedan od najboljih igrača omladinske lige
Naslovna fotografija: Sreten Pantelić
Ovaj mladić rođen je 5. februara 2001. godine u Valjevu. Visok je 186 cm i težak 72 kg. Pohađao je Tehničku školu Ub tri godine, a onda se odlučio na vandredno školovanje. Vrlo dobar je učenik.
Fudbal je počeo da trenira kao 7-godišnjak. Budući da mu je fudbalski jača lijeva noga, igra na lijevim bočnim pozicijama (lijevi bek, lijevo krilo), veoma je brz i jak, takođe i dobar tehničar. Uostalom, nimalo slučajno igra i za prvi tim i za omladince. Od dosadašnjih priznanja izdvajamo da je dvaput osvajao UTE Cup u Mađarskoj, jedan od najjačih turnira takve vrste.
– Jednog dana volio bih da živim od ovoga, volio bih karijeru da nastavim u inostranstvu, a najviše me privlači Engleska i taj stil igre – iskren je Stefan na početku razgovora za Fudbal Talent International.
Na pitanje da ukratko predstavi svoju fudbalsku priču, odgovara:
– Sve je počelo 2008 godine kada dolazim na prvi trening u FK Jedinstvo Ub. U svim selekcijama bio sam standardan igrač i u većini utakmica imao sam sve minute odigrane na terenu. Puno golova je padalo, puno asistencija, nizao se uspeh za uspehom.
Godine 2012. nekoliko saigrača i ja dobijamo poziv za selekciju Zapadne Srbije, prolazim sve selekcije na kojima pružam odlične partije, puno klubova me traži, ali ja ipak ostajem u svom klubu. Sa Jedinstvom osvajam dva puta UTE Cup u Mađarskoj. Puno trenera se promenilo od petlića do kadeta, u kadetima blistam, svaka partija mi je bila sve bolja i bolja, doduše sezonu nismo završili na dobroj poziciji zbog nedostatka dobrih igrača i dobrog golmana.
Za to vreme, dok smo mi kadeti, naši drugari omladinci ulaze u Prvu omladinsku ligu Srbije, gde nam trener omladinaca drži sastanak i jednostavno nam kaže da ne računa na generaciju rođenu 2001. godine( to je bilo ove godine u junu).
U tom momentu sve mi se ruši, svi snovi padaju u vodu, ali posle par dana javlja mi se čovek koji me vodi na trening prvog tima FK «Budućnost» Krušika. Pre toga nisam imao nikakav dodir sa seniorskim fudbalom, tamo su u toku bile pripreme koje sam podnio dosta lako.
Kada sam tek došao rečeno mi je da ću trenirati sa prvim timom, a igrati za omladince koji su u Omladinskoj ligi Srbije (jednoj niže od Jedinstva). Međutim, ljudi iz kluba vide ogroman potencijal i daju mi šansu da zaigram u prvom timu, koju ja naravno na najbolji mogući način iskorišćavam, dobijam ugovor i stipendiju.
Ljudi iz kluba mi govore da ako ovako nastavim za koju godinu imaću odličnu karijeru. U omladincima takođe pružam odlične partije i sa ostatkom ekipe pobeđujemo i neke od najboljih klubova…
(fudbaltalent.com)
